Azil "Riska" mesto je nade za pse koji nisu imali sreće da ostanu u toplom domu ljudi koji ih vole. Ovo mesto je više od azila, više od zbrinjavanja i više od spašavanja pasa. Ovo mesto je dokaz da ljudi zajedno mogu mnogo i da humanost nema granice.

O tome kako izgleda jedan dan u azilu "Riska", kako možete i sami da budete deo humane zajednice koja pomaže životinjama, kako možete postati "kum" ili "kuma" nekom od pasa u azilu i šta je potrebno da znate o udomljavanju životinja, razgovarali smo sa Miljom Krivokuća, zakonskom zastupnicom udruženja Animal Hope Riska koje upravlja prihvatilištem za napuštene pse „Riska“

Kako je nastao azil "Riska" i koliko pasa trenutno imate u prihvatilišu?

U azilu „Riska“  trenutno je svoj jedini dom pronašlo oko 250 pasa. Postojimo još od 2000. godine i naziv smo dobili po kuci Riski koja je sa svojim štencima živela na placu na kome je azil sagrađen. Nastali smo iz potrebe spašavanja pasa koji su se u to vreme nalazili u jednom drugom azilu na Avali koji je morao hitno da se iseli. Azil „Riska“ je dugo godina bio podjednako azil i za kuce i za mace, ali od 2013. godine postajemo prvenstveno azil za pse i brigu o azilu preuzima Udruženje „Nada za životinje“ koje je samo zbog toga i nastalo. Takođe imamo nekoliko maca, jednu kornjaču i jedno prase koje je spašeno sa farme i živi zajedno sa psima.

Koja je vaša misija i kakav je odnos napuštenih i udomljenih životinja?

Naša misija je da što veći broj napuštenih pasa bude na sigurnom, ali pre svega da do napuštanja pasa i mačaka od strane vlasnika ni ne dolazi. Nažalost i dalje se i pored dobre zakonske regulative suočavamo sa činjenicom da se veliki broj životinja napušta što onemogućuje azile da primaju nove životinje.

Mnogo je veći broj napuštenih od broja udomljenih životinja i veliki broj pasa celi svoj život provede u azilu.

Ljudima je često teško da razumeju da azil nema neograničene kapacitete i da nije u mogućnosti da prima nove životinje. Azili zapravo predstavljaju deo rešavanja tj. ublažavanja posledice napuštanja pasa ali ne rešavaju uzrok. Jedini put da se ovaj problem reši jeste razvijanje svesti ljudi o odgovornom vlasništvu i o tome da su oni zapravo ili deo problema ili deo rešenja u zavisnosti kakvo ponašanje izaberu.

Zbog toga nam je važno da obezbedimo pristojne uslove za životinje o kojima brinemo, što podrazumeva da pre svega imaju dovoljno hrane, veterinarsku negu ali i još mnogo toga. Sve naše kuce čipujemo, sterilišemo, vakcinišemo, čistimo od parazita i kada je to potrebno obezbeđujemo im veterinarsku negu.

Svaki pas ima svoju priču, a da li vam je neka ostala posebno urezana u sećanje?

Svaki pas ima svoju priču ali i jedinstvem karakter i po tome su mnogo sličniji ljudima nego što to mislimo. Svaki pas koji je u našem azilu ima svoju priču i svoju ličnost.
ako je npr. Lasse došao kod nas pre jedno tri godine. Njegova priča je tužna priča sa srećnim krajem. On sada ima oko četiri godine.

Lasse je pre dolaska u azil živeo na lancu u dvorištu punom smeća, bez redovne hrane i vode. Njegov vlasnik je bio osuđen za nasilje u porodici i kada je uhapšen, porodica je napustila kuću u kojoj su živeli. Lasse je ostao sam, i dalje na lancu, a lanac na kome je bio mu se urezao u vrat i napravio ozbiljne povrede.

Mi smo dobili informaciju o njegovom teškom stanju i od tada je kod nas. On je veliki pas, ovčar ali je prava maza i dobrica i ima svoju kumu. Nažalost Lasseova priča nije usamljena i zbog toga udomljavanje smatramo jako važnim jer pravo mesto za život psa nije azil već porodica.

Potrebe azila su zaista veliki, čini se da toga mnogi nisu svesni...

Briga o kucama podrazumeva svakodnevno čišćenje prostora od pola hektara, popravke kućica, ograde, bokseva i dobar deo radova izvodimo mi sami uz pomoć doniranog materijala. Ta briga podrazumeva pre svega zahtevan fizički posao, radi se na otvorenom, bez obzira na vremenske uslove, za kuvanje i podelu hrane je potrebno više sati, a to je samo deo svakodnevnih aktivnosti. Kombinujemo kuvanje hrane i hranjenje granulama u zavisnosti od mogućnosti i godišenjeg doba ( npr. zimi je važna kuvana hrana zbog toplote i kaloričnosti).

Za fizičko i mentalno zdravlje pasa vrlo je važna fizička aktivnost i kretanje. Zato je većina kuca u dvorištu, ali ne vole svi da budu zajedno sa drugima u čoporu, tako da su smešteni i u 70 bokseva, površine od 20 do 90 kvadrata. Psi koji borave u boksevima se izvode svaki dan u šetnju, a za to nam je posebno značajna pomoć volontera. Imamo i malu ambulantu - prostor u kome borave kuce pod terapijom ili posle operacije. Neki psi vole da ulaze i spavaju u unutrašnjim prostorijama, tako da je sve prilagođeno njima. Trudimo se da u skladu sa njihovim potrebama i karakterom obezbedimo prostor, ali to često nije moguće u azilskim uslovima.

Kako građani i kompanije mogu da vam pomognu?

Mi smo mali tim i naš rad i opstanak azila zavisi isključivo od dobrovoljne pomoći - donacija. Donatori mogu biti građani i firme, odnosno pravna lica, a načini doniranja su različiti.

Kada su u pitanju firme potpisujemo ugovor i donacija može biti u finansijama ili u vidu određenih sredstava, najčešće hrane za pse. Kao što smo napomenuli nama su značajni i drugi oblici pomoći i donacije npr. određeni materijali potrebni za izgradnju kućica, sredstva za higijenu, po potrebi građevinski materijal za popravke. Trenutno tražimo volontera ili pravno lice koje bi nam omogućilo volontersko/donatorsko održavanje sajta.
Pomoć pravnih i fizičkih lica nekada može biti i kroz organizovanje neke humanitarne/donatorske akcije (večeri, događaja, akcije udomljavanja)ili donaciju/izradu brendiranog materijala sa motivima azila, a koji građani mogu da kupe kao donaciju za azil ( npr. majice,šolje, kalendari, cegeri).

Takođe pošto imamo saradnju sa nekim pet šopovima i radnjama kupovinom proizvoda kod njih i ostavljanjem donacija pomažete i nama ( Veganski kiosk Bio-vita, Happy Dog Pet Club Vračar Kalenićeva, „Rott“ u Borči, Veterinarska ambulanta „Linea Alba“, Vračar, VA Bans d.o.o. - Pet klub, Banjica, Pet Shop Aport Bežanijska kosa).
Fizička lica mogu donirati uplatom na račun, na pay pall, mogu biti kumovi ili donirati hranu, stvari za azil a dodatne informacije mogu saznati na našem sajtu.

Mogu li volonteri na terenu da vam pomognu i ikako?

Azilu je uvek potrebna pomoć volontera i ona se najviše odnosi na socijalizaciju, druženje i šetnju pasa. Međutim volontiranje ipak podrazumeva izvesnu posvećenost i redovnost jer je potrebno da se psi naviknu na vas, da vas upoznaju. To znači da je potrebno da dolazite bar jednom nedeljno i provedete 3 do 4 sata sa njima.

Ipak najsrećniji smo kada neko od naših šapica bude udomljen.

Psi u vašem azilu imaju i kume i kumove i verujem da bi mnogi to želeli da postanu. Kako izgleda to kumstvo?

Ukoliko niste u mogućnosti da udomite psa, kao pomoć i podrška azilu možete postati Kum ili Kuma tzv. virtuelni udomitelj. Ovo udomljenje podrazumeva da odaberete psa za koga ćete uplaćivati mesečnu donaciju kojom se pokrivaju osnovni troškovi za psa i dobijate svoj virtuelni pasoš za kumstvo. Potrebna je samo dobra volja i da nas kontaktirate na e-mail.

Šta je potrebno da znamo kada želimo da udomimo psa, možete li nam dati neki savet?

Kada govorimo u udomljavanju, sa svaki potencijalnim udomiteljem se obavlja intervju jer nam je važno da ljudi imaju prave motive za usvajanje psa, da mu pruže uslove bolje nego u azilu kao i da su dobro informisani o tome kakve su sve potrebe psa i šta kao vlasnici mogu da očekuju. Dobro udomljenje je i prava prevencija potencijalnog napuštanja ili vraćanja pasa ponovo u azil.

Ukoliko želite da nabavite psa prvi savet je da udomite napuštenog psa iz azila ili psa koji živi na ulici.

Najvažnije je da razmislite o svojim motivima, uslovima koje imate, a u vezi sa tim da budete svesni da je pas svakodnevna i dugoročna obaveza. Nažalost svedoci smo da ljudi pri prvom problemu ili promeni uslova koja narušava njihov komfor lako napuštaju životinje ( npr. selidba, rođenje deteta i sl.). Mi svakodnevno dobijamo po desetine zahteva za prijem pasa na koje ni fizički nismo u mogućnosti da odgovorimo jer bi nam bila potrebna samo jedna osoba za to zadužena.

Pas se vezuje za porodicu i ljude i svako izmeštanje za njega je trauma. Zbog toga je važno da budući vlasnici budu svesni da pas zahteva redovnu ishranu, veterinarsku negu, šetnju od najmanje tri puta dnevno, moraju da razmišljaju o tome šta će sa psom ako idu na odmor ( da li ga vode, ostavljaju na čuvanje i sl.).

Psa nikada ne uzimajte zbog dece jer deca treba da grade odnos sa životinjama preko modela svojih roditelja, a to znači da ukoliko imate decu vi trebate da budete ti koji žele da udome psa i da brinu o njemu.

Naš stav je da pas ne treba da živi u dvorištu već uz vlasnika, tako da ukoliko imate kuću mesto boravka psa treba da bude tamo gde ste i vi. Dakle, da biste bili sigurni da je pas opcija za vas a i vi za njega, prvo razmislite o svojim mogućnostima i preprekama da o njemu brinete do kraja njegovog života ( dakle u proseku oko 14 godina). Ukoliko razmišljate o udomljavanju uvek možete kontaktirati azil za više informacija i saveta.