Godinu dana posle masovnih protesta, Kuba i dalje tone u krizu

 Otkad su u julu prošle godine hiljade Kubanaca izašle na ulice nezadovoljni nestašicama i manjkom građanskih sloboda, ekonomska kriza se dodatno pogoršala uz sve jaču represiju i nagli porast emigracije, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Godinu dana posle jednog od najvećih protestnih pokreta otkako je komunistička vlada preuzela vlast pre šest decenija, stotine demonstranata još je u zatvoru, dok su desetine hiljada pobegle od represije i nemaštine, piše Njujork tajms.

Grupe za ljudska prava kažu da su neki od uhapšenih tokom i nakon protesta bili mučeni i da su mnogi osuđeni na duge zatvorske kazne nakon nepravednih suđenja.

Otprilike polovina od 1.400 ljudi koliko su snage bezbednosti pritvorile nakon prošlogodišnjih demonstracija, uključujući nekoliko osoba mlađih od 18 godina, 1. jula je i dalje bila iza rešetaka pokazuju podaci Kubaleksa, grupe za ljudska prava.

Kubanska migracija u SAD dostigla je, ukazuje list, najviši nivo u četiri decenije: između januara i maja, više od 118.000 Kubanaca je bilo pritvoreno na južnoj granici, u poređenju sa 17.400 u istom periodu prošle godine. Skoro 3.000 Kubanaca presretnuto je na moru od oktobra.

Otkad je masovni protest potresao Kubu prošlog 11. i 12. jula prošle godine, mnogi koji su izašli na ulice sada su prebegli, pridružujući se jednom od najvećih egzodusa s ostrva otkako je Fidel Kastro pokrenuo revoluciju 1959, piše Vašington post.

Neki od njih su aktivisti koji su privođeni, maltretirani i kojima je prećeno. Drugi su nastavnici, poljoprivrednici i roditelji male dece koji su odlučili da im je bolje da odu jer je ekonomija nastavila da propada a država nije pokrenula značajne reforme.

Egzodus ima negativne posledice po komunističku državu u kojoj je priraštaj najmanji u poslednjih šest decenija. To takođe predstavlja izazov za opoziciju, jer neki od najglasnijih lidera za promene beže sa ostrva.

S druge strane, ističe list, novopridošlice u Majamiju teško prolaze i većina mora mesecima da čeka da se prijavi i dobije odobrenje za zapošljavanje.

Od jula prošle godine, kada su kubanske ulice i trgovi bili ispunjeni hiljadama demonstranata koji su izrazili negodovanje usled nestašice i loše političke situacije, ekonomska kriza na Kubi, uprkos određenim promenama, ne jenjava, ukazuje Asošiejtid pres.

Vlada Komunističke partije napravila je značajne promene u ekonomskoj politici, dozvolivši otvaranje malih i srednjih privatnih preduzeća, dok je ublažavanje mera uvedenih za vreme pandemije kovid-19 omogućilo postepeno oživljavanje ključne turističke industrije.

Ipak, Kuba je prošle godine zabeležila samo 573.000 stranih posetilaca, dok je 2019. bilo 4,2 miliona posetilaca.

Takođe, dodaje AP, na Kubi ljudi i dalje čekaju u dugim redovima za gorivo i hranu, cene i dalje rastu, a nestanci struje su uobičajeni posle ekonomskog pada izazvanog pandemijom od 11 odsto u 2020. i slabog oporavka od dva odsto u 2021.

Nekada moćna industrija šećera proizvela je samo 480.000 tona u poslednjoj berbi, nešto više od polovine planirane proizvodnje i nedovoljno je za ispunjavanje inostranih ugovora.

Međutim, dodaje AP, možda je najteži udarac za većinu Kubanaca inflacija koja je usledila posle eliminacije starog dvovalutnog sistema u zemlji – reforma o kojoj se dugo raspravljalo i koja je konačno stigla usred drugih kriza. Dok novi pezos zvanično vredi 24 za dolar, cena na ulici je oko 100 prema jedan.

Kubanska ekonomija takođe je i dalje pritisnuta američkim sankcijama. Iako je predsednik Džozef Bajden ublažio neke, poput dozvole stanovnicima SAD da šalju više novca rodbini na Kubi, on sporo sprovodi svoja predizborna obećanja da će poništiti mnoga druga ograničenja koja je nametnuo bivši predsednik Donald Tramp.

To je možda dodatno odloženo zbog hapšenja demonstranata i gušenja protesta koje je sprovodila kubanska vlada, što je, prema oceni AP-a, pokvarilo atmosferu za bilo kakve ustupke Vašingtona.

Pošto se kubanska vlada suočila s najvećim unutrašnjim izazovom da zadrži vlast u poslednjih nekoliko decenija, usledila su suzbijanja i hapšenja, ističe CNN i ukazuje da kubanski zvaničnici kažu da su mnogi od uhapšenih demonstranata delinkventi i "kontrarevolucionari".

Kubanski tužioci kažu da su osudili blizu 500 ljudi u vezi s prošlogodišnjim protestima, u najvećim masovnim suđenjima na ostrvu u poslednjih nekoliko decenija.

S druge strane, međunarodne organizacije za ljudska prava optužuju kubansku vladu da koristi tužilaštvo da bi zastrašila Kubance i tako sprečila nove proteste.

Međutim, dodaje CNN, dok pandemija, američke sankcije i spori tempo reformi i dalje pogađaju kubansku ekonomiju, čini se da zvaničnici na ostrvu shvataju da bi se, uprkos žestokim akcijama prošle godine, moglo biti još protesta.

Autor : beta

Komentari

0

Pošalji komentar

stranica 1 / 1

x