Izborom bivšeg šefa bezbednosti Džona Lija za novog čelnika Hongkonga kineska vlada nastoji da pooštri kontrolu i sprovede novu fazu svojih planova za bivšu britansku koloniju, ocene su svetskih medija koje prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Bivši policajac koji je kao šef bezbednosti Hongkonga nadgledao nametanje drakonskog zakona o bezbednosti, izabran je za njegovog narednog čelnika na izborima 8. maja na kojima nije imao rivala, ukazuje Volstrit džurnal.

U procesu kojim je, kako navodi američki list, pomno upravljao Peking, o izboru Lija odlučeno je glasanjem izbornog komiteta gde je dobio 1.416 od 1.428 glasova. Protiv njega je glasalo osam, dok su četiri glasa bila nevažeća.

Li je prvi kandidat koji je dobio prvi mandat na izborima bez protivnika, što, prema oceni Volstrit džurnala, odražava kako je Peking pooštrio kontrolu nad gradom poslednjih nekoliko godina i dao prioritet gušenju drugačijih mišljenja po zakonu o nacionalnoj bezbednosti usvojenom pre dve godine.

Posle izbora na najvišu funkciju u Hongkongu Li se zakleo da će braniti kineske interese od "unutrašnjih i spoljašnjih pretnji", ističe Tajms, ukazujući da se izbor Lija smatra znakom da Peking postavlja poslušniju vladu u Hongkongu.

Li će na dužnost stupiti 1. jula, na 25. godišnjicu predaje teritorije Pekingu. Petogodišnji mandat njegove prethodnice Keri Lam uzdrmali su veliki ulični protesti 2019, posle čega je, ukazuje londonski list, Peking nametnuo zakon o nacionalnoj bezbednosti i promene gradskih izbornih pravila koji su podrili demokratiju.

Izbor bivšeg šef bezbednosti za novog lidera Hongkonga smatra se nastojanjem kineske vlade da pooštri kontrolu nad tim gradom, ukazuje BBC.

Za razliku od njegovih prethodnika koji su ili imali veze s poslovnom zajednicom ili su imali iskustvo u državnoj službi, Li je u prošlosti bio u policiji kojoj se pridružio s 20 godina. Kada je unapređen u sekretara za bezbednost pod administracijom Keri Lem, odigrao je ključnu ulogu u bezuspešnom nametanju zakona o ekstradiciji 2019, što je izazvalo najgora politička i društvena previranja u gradu poslednjih decenija.

Kina je potom u junu 2020. Kina je usvojila drakonski zakon o nacionalnoj bezbednosti za Hongkong, koji je olakšao kažnjavanje demonstranata i doveo do hapšenja više od 100 disidenata.

Li je takođe zauzeo tvrd stav prema medijima, rekavši prošle godine da će vlada Hongkonga razmotriti uvođenje zakona koji bi se pozabavili, kako je rekao, "lažnim vestima" i pitanjem nacionalne bezbednosti.

Politički komentatori, ukazuje britanski javni servis, smatraju da njegov izbor pokazuje "pomeranje prioriteta" u Pekingu i da ga treba posmatrati u kontekstu trenutnog stanja odnosa Kine i SAD. Kritičari takođe kažu da je imenovanje Lija dodatna potvrda da se Hongkong pretvara u "policijsku državu" i upozoravaju da će se pod njegovim nadzorom pojačati politička represija.

Li, čovek Pekinga i bezbednosno orijentisan funkcioner na koga se može pouzdati da će poštovati naređenja i držati Hongkong na liniji kineskih vlasti, sprovešće sledeću fazu kineske agende za bivšu britansku koloniju, piše Njujork tajms.

Kina je svoju viziju za bivšu britansku koloniju počela da se sprovodi sveobuhvatnim zakonom o nacionalnoj bezbednosti, koji je ugušio drugačija mišljenja u gradu nekada poznatom po živahnom građanskom društvu i slobodnoj štampi, navodi list, dodajući da je Li, arhitekta gušenja antivladinih protesta koji su uzdrmali Hongkong 2019, nasledio grad koji je pripitomljen i uplašen, dok su najglasniji kritičari Pekinga iza rešetaka ili u egzilu.

Za razliku od svoje prethodnice Keri Lam, on će naići na mali otpor dok bude stavljao prioritet na socijalnu stabilnost i lojalnost birokrata, što su ideali vladajuće kineske Komunističke partije, mada će se suočiti i s gradom koji je u borbi protiv korona virusa uveo neka od najstrožih ograničenja u svetu, zbog čega se ekonomija smanjuje, nezaposlenost raste, a sve veći broj ljudi odlazi iz grada, ugrožavajući njegov status globalnog finansijskog centra.

Lijev pedigre kao bivšeg policajca ističe namere Pekinga u Hongkongu, ocenjuje Njujork tajms, dodajući da je Li prvi bivši policajac koji će preuzeti najvišu funkciju u Hongkongu u više od jednog veka i da bezbednost ostaje za njega prioritet.

On planira da progura paket novih zakona o izdaji, secesiji, pobuni i subverziji, poznatih pod zajedničkim nazivom Član 23. Ti zakoni su potrebni prema Osnovnom zakonu, nekoj vrsti ustava Hongkonga, ali lideri te teritorije nikada nisu uspeli da ih donesu. Vlada je pokušala 2003, ali se povukla pošto su stotine hiljada ljudi protestovale.

Ovog puta, Li se neće suočiti sa sličnom opozicijom, budući da su, kako ukazuje Njujork tajms, novinske kuće, sindikati, političke stranke i grupe za ljudska prava zatvorene pod pritiskom vlade i istragama o nacionalnoj bezbednosti. Desetine prodemokratskih političara i aktivista su u pritvoru i čekaju suđenje po optužbama za nacionalnu bezbednost.