Putin sledeće nedelje u Teheranu na samitu s Erdoganom i Raisijem

 Predsednik Rusije Vladimir Putin sledeće nedelje u Teheranu će razgovarati s liderima Irana i Turske u nastojanju da ojača vojnu i ekonomsku podršku naspram zapadnih sankcija i vojne pomoći koju Zapad pruža Kijevu, pišu svetski mediji navodeći da je to drugi odlazak Putina u inostranstvo od kad je naredio invaziju na Ukrajinu, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Putin će 18. juna posetiti Teheran gde će se sastati s predsednicima Irana i Turske, Ebrahimom Raisijem i Redžepom Tajipom Erdoanom, prenela je agencija Frans pres (AFP) saopštenje Kremlja.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je 12. jula da će tri predsednika razgovarati o Siriji u okviru takozvanog "mirovnog procesa u Astani" u kojem tri zemlje vode pregovore za okončanje više od 11 godina sukoba u bliskoistočnoj zemlji.

Kremlj je saopštio da će se Putin u Teheranu takođe odvojeno sastati s Erdoganom, ne iznoseći više detalja, ukazuje AFP, dodajući da turski lider mesecima poziva na susret s ruskim predsednikom, dok Ankara pokušava da posreduje između Rusije i Ukrajine.

Putin je krajem prošlog meseca posetio Tadžikistan i Turkmenistan, ali će poseta Teheranu biti njegovo prvo putovanje van bivših republika Sovjetskog Saveza otkako je 24. februara naredio rusku invaziju na Ukrajinu, ističe Blumberg.

Najava samita u Teheranu je usledila posle telefonskog razgovora Putina i Erdogana 11. jula u kojem su dva lidera razgovarala o "koordinaciji napora" da se omogući siguran izvoz žitarica iz crnomorskih luka, naveo je Kremlj.

Erdogan je 11. jula razgovarao i s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, između ostalog o "formiranju sigurnih koridora" za izvoz žitarica preko Crnog mora, navodi se na sajtu turskog predsednika.

Budući da Rusija traži veći udeo na kineskom tržištu nafte kako bi ublažila uticaj sankcija Zapada zbog invazije na Ukrajinu, Iran je primoran da dodatno snizi cenu svoje ionako jeftine nafte kako bi bio konkurentan, ukazuje Blumberg.

Na svom prvom putovanju u inostranstvo od početka invazije na Ukrajinu, Putin se uporedio s Petrom Velikim, bio u centru pažnje među bliskim saveznicima u Centralnoj Aziji i insistirao da rat ide po planu. Njegovo drugo putovanje, ocenjuje Njujork tajms, odvešće ga na daleko teži diplomatski teren – sastanke s liderima Irana i Turske, dve države koje su ponekad usklađene, a ponekad u raskoraku i s Rusijom i međusobno.

Ako sastanci prođu dobro za Putina, to će biti prilika da ojača vojnu i ekonomsku podršku za suprotstavljanje sankcijama Zapada i vojnoj pomoći koju Zapada pruža Ukrajini.

Putin će, međutim, kako navodi Njujork tajms, takođe možda morati da kontroliše štetu, pokušavajući da izgladi odnose s Iranom kome Rusija oduzima deo tržišta nafte, kao i sa Turskom, članicom NATO koja je, uprkos žestokim primedbama Moskve, dozvolila da se Alijansa proširi duž ruskih granica.

Sirija je jedna od spornih tačaka u odnosima Irana i Turske, dve zemlje koje bi mogle pomoći Putinu da zaobiđe sankcije Zapada ili da zabije klinove u odnose među zemljama koje su se ujedinile u podršci Ukrajini, ukazuje Njujork tajms, dodajući da bi Putinov odlazak u Teheran mogao biti i pokušaj da se suprotstavi diplomatskim naporima predsednika SAD Džoa Bajdena koji će se ove nedelje tokom posete Bliskom istoku sastati s liderima Saudijske Arabije i drugih zalivskih zemalja.

Erdoan je godinama bio neugodan saveznik u NATO, pošto je često insistirao na svojoj agendi koja je ugrožavala konsenzus u zapadnoj Alijansi.

Poslednjih godina se takođe približio Putinu i nedavno je nakratko blokirao pristup Švedske i Finske. Turska se ipak pokazala kao jedan od najaktivnijih posrednika između Putina i Zelenskog. Na početku rata Erdoan je organizovao sastanak delegacija dve zemlje, dok sada traži pregovore za podizanje ruske blokade kako bi se omogućio izvoz ukrajinskih žitarica.

S druge strane, dok Rusija, prema navodima Bele kuće, traži dronove od Irana za rat u Ukrajini, analitičari kažu da bi Iran mogao da ponudi Moskvi i ključnu trgovinsku rutu i ekspertizu za zaobilaženje sankcija i izvoz nafte. Očekuje se i da će se Iran na samitu u Uzbekistanu u septembru pridružiti multilateralnoj bezbednosnoj grupi Šangajskoj organizaciji za saradnju, koja već uključuje Rusiju i Kinu.

Ipak, iako Iran i Rusija imaju dugu istoriju srdačnih odnosa, oni bi sada, kako navodi Njujork tajms, mogli biti zategnuti usled nadmetanja za prodaju nafte. Iran, koji je dugo pod oštrim sankcijama Zapada, bio je primoran da se u velikoj meri oslanja na prodaju nafte Aziji, posebno Kini. Posle invazije na Ukrajinu i Rusija se zbog sankcija okreće više ka tim tržištima.

Posle najave Putinovog odlaska u Teheran, Bela kuća je saopštila da se Iran sprema da isporuči Rusiji stotine dronova za borbe u Ukrajini.

Iran je tokom decenija sankcija razvio naprednu vojnu industriju, uključujući proizvodnju sopstvenih projektila i dronova, ukazuje Fajnenšel tajms.

SAD i arapske zalivske države optužuju Teheran da je slao dronove Huti pobunjenicima koji učestvuju u jemenskom građanskom ratu i tvrde da Iran stoji iza sofisticiranog napada raketama i dronovima na saudijsku naftnu infrastrukturu.

Dronovi su imali ključnu ulogu na obe strane rata u Ukrajini u razne svrhe – od ispaljivanja projektila iz daljine, preko bacanja malih bombi na mete, do izviđanja za artiljerijske snage i kopnene trupe, piše Gardijan.

Ukrajinske snage posebno su bile uspešne u korišćenju borbenih dronova Bajraktar turske proizvodnje, dok su SAD i drugi saveznici Kijevu isporučili različite vrste manjih dronova.

Autor : beta

Komentari

0

Pošalji komentar

stranica 1 / 1

x